Prošle je godine Lojzek iz Grabrovine dobio internet. Onda mu je susjedov Vikec pokazao kako se surfa i pretražuje. Pa je u proljeće Lojzek potražio na internetu gdje se mogu kupiti dobre sadnice za dvorište. Kod jednog privatnika je bila cijela kolekcija nekakve 'bonsai' sorte, pa je otišao čovjeku i kupio jedno malo drvo i posadio ga u vrt.
Lojzekova Bara je bila luda.
- Ti vrapca, Lojzek, pa kaj si to posadil, pa gle kak je to malo! Kaj je to? Hruška?
- Nije barica, to ti je nakakvo novo drvo, zove se bonsai!
- Nigdar čula...
- Je pa tak mi je čovek rekel!

Kako je bila suša, a u dvorištu tvrda ilovača, drvce se osušilo. I zove Lojzek svojega privatnika:

- Gospon, ona sadnica kaj ste mi prodali za skupe peneze nikaj ne vredi!
- Nije vam to sadnica, to je bonsai...
- Kaj god da je... ne vredi!
- Pa u čemu je problem, jeste li ga presadili u supstrat?
- A kaj bi, posadil sam ga v dvorište, odma poleg kuružnjaka...
- Hmm, pa bonsai ste trebali posaditi u supstrat, u posudu...
- Gospon, najte se z mene norca delati, vaš bosnai...
- Bonsai...
- No, bonsai, se je posušil za tri dana, a ja sam mislil da bu to veliko drevo... lepo mi je Bara rekla da je to kilava sadnica...
- Čekajte, nije to sadnica, to je bonsai drvce staro 9 godina u odličnom stanju. Nije ni predviđeno da ono izraste veliko nego je upravo namjera da ostane malo i u posudi. Što, drvo vam je umrlo?
- Je pa kak ne, vumrlo je i baš smo završili karmine...dečec, rekel sam ti da naj z mene bedaka delati...
- Ali govorim vam ozbiljno, to nije sadnica nego drvce uzgojeno posebnom tehnikom, služi kao ukras i živi u posudi...
- Je pa čekajte malo, to ste mi ne rekli. I kakvoga onda to ima ploda, male jabuke? Jagode?
- Gospodine, to vam je obični grab uzgojen u bonsai stilu!
- Graber veliš! !? Obični graber!? O Lojzek , kakov si ti bedak, živiš v Grabrovcu gde grabri kak drač rasteju i onda si daš prodati maloga grabra!!! I to još za peneze!!! I to još koji bu i ostal mali! Posađeni v lavoru...
- Gledajte, gospodine...
- Nemam više kaj gledati, to vaše drevo se je posušilo i onda ga je još Cuki poslje toga skopal van skupa s korenjem!
- Žao mi je, ako mogu...
- Čekaj, čekaj, kak si ti to rekel, graber bonsai?
- Bonsai...
- Aha, no dobro, nikaj, aj ti bok!

I tako Lojzek krene računati, dao je pedeset eura za grab, a graba po šumi oko njegove kuće ima na kamione. I odmah se javila ideja. Prvo na internet: bonsai. Gleda , gleda i odjedamput mu svane. Bonsai, mala drvca u posudi. Bok te, koji biznis!

Drugog jutra Lojzek se uputi odmah potragu. Traži on i traži, ali ko za inat ni jednog takvog malog graba s lijepom gustom krošnjom nije bilo. Potraga je završila neuspjehom, pa se gladan i žedan vratio doma. Bara je imala par primjedbi oko nenahranjene živine, te izrazila mogućnost da Lojzek zbog svog nekorisnog plandovanja po šumi ostane bez ručka.

Lojzek ponovo malo zasurfa, ne bi li pronašao koji trik gdje pronaći mali grab i to još bonsai. Onda shvati da takvo drveće ne raste samo u šumi. To mu je učinilo male nedoumice oko isplativosti biznisa. Ipak, bilo je očito da treba tražiti malo veće drveće, i to je kako tako skopčao.

Opet se Lojzek uputi u šumu u potragu za drvećem, naoružan i odlučan i odmah prvoga promaši štihačom i zasiječe taman preko nebarija (iako on to ne zna). Drugoga, malo poučen, krene raskopavati okolo, pa slomi štihaču na prvom debljem korijenu. I tako se vrati doma s punim čizmama zemlje i par grabovih isklijanaca koji su bili ljubazni da su se dali iščupati rukom.

Ode doma i posadi sadnice u četvrtastu posudu iz koje je prvo istresao Barine pelargonije. Kad je Bara to vidjela mali grabići su letjeli van iz posude, posuda je pak letjela putanjom prema Lojzekovoj glavi, i još je skoro završio spavati vani kraj Cukija.

Vidi Lojzek da bez alata nema zanata, pa kod susjeda posudi novu štihaču, i za svaki slučaj uzme pilu i sjekiru. Ovaj put je potraga bila uspješnija pa se Lojzek vratio doma s nekoliko grabovih kolaca. Za svaki slučaj napravi široki luk oko pelargonija, pa u šupi pronađe stari sanduk, lavor, i puknutu plastičnu kantu, natrpa to zemljom i posadi svoje kolce. Kroz prozor je gledala Bara te kružnim pokretom kažiprsta oko lijeve sljepoočnice pokazala što misli o Lojzekovim aktivnostima. 

I tako je Lojzek skontao da sad treba čekati dok njegovim kolcima izraste krošnja. S obzirom da je bila sredina sušnog ljeta, nije se dogodilo ništa, a Lojzek je na kolce zaboravio.

U proljeće dok je iza kukuružnjaka tražio jaja po Barinoj zapovijedi, spazi svoje kolce, dva su bila potpuno suha dok je jedan počeo tjerati pupoljke. To je bio onaj u plastičnoj kanti koja je pukla do kraja još ljetos i zemlja se rasula po rubu hrpe šljunka i tu se u nekom kosom položaju grabov kolac primio.

- Ti bokca, gle, v šodru raste...

Vidi lojzek, počela je njegovom grabu tjerati krošnja pa ga je brzo presadio u onaj sanduk. Za svaki slučaj pokupio je sve skupa s mješavinom zemlje i šljunka, nek se vrag vara. Bio je jako sretan taj čas, ali mu je Bara ubrzo tavicom naravnala raspoloženje s obzirom da je propustio donijeti jaja.

Nakon mjesec dana bilo je na kolcu puno zelenila, ali ni blizu onom lijepom drvcu kakvo je kupio prošle godine.

Ali Lojzek je sad već iskusni internaut, malo se načitao, pa zna da višak treba odrezati. Vinogradske škare su taman za to rođene. Nakon 15 minuta zveketanja iskusnim potezima rezanja direktora na obližnjim vinogorskim obroncima, "metla" je bila gotova. Nije ličila ni na što. Ali je zato Barina metla ličila na lopatu dok je častila Lojzekovo oblikovanje grabova kolca kao 'ništ koristi zajebanciju', dok ona cijeli dan radi i muči se, bla, bla...

***

Dvije godine kasnije, ponovo je sredina ljeta i zvijezda je upekla, sanduk iza kukuružnjaka je istrunuo i grabov kolac se primio u zemlju. Sad ima tri metra i s nedavnim vjetrom skinuo je nekoliko crijepova s kukuružnjaka.

Dok Bara gunđa oko graba koji tu ne spada, i kako će kukuruz pokisnuti zbog oštećenog krova, Lojzek šutke i ponizno zalijeva pelargonije i to mu ide sasvim dobro. U jednom trenutku pogleda Baru:

- Muči više baba!

Ode u kuću, pa okrene broj:

- Halo!
- Halo dečec, kaj ti još mrdaš s onim malim grabrima?
- Da, a što trebate?
- Imam jednoga doma iza kuružnjaka. Prijal se je v majčicu zemlju, kroha mi ruši, a granja ima tak da se ograda od njega ne vidi. Bi ti to kupil?
- Hmm, pa gledajte, nije uobičajeno kupovati stabla koja ...
- Ma vrak te zemi i tebe i stabla! Dojdi fletno i skopaj ga van jer me bu žena s kože stirala. Dam ti ga zabadava! I da znaš da imaš sreću kaj se dobro razmem v te male grabre, inače bi ga mam scepal van. Ali ti buš već z njega nekaj napravil.